Немачка – мит и стварност

Пише: Дарко Јањевић

За многе младе и образоване људе из Србије, Немачка представља готово митолошко место, као држава индустрије, квалитета и дисциплине, врхунских аутомобила и пива. За неке друге, она је место у којем живе хладни и затворени људи, без смисла за хумор и са много предрасуда према Балканцима. Није увек лако утврдити колико истине има у овим стереотипима, поготово јер већина младих Срба нема директан контакт са Немачком и њеном културом. До пре неколико година, и сâм сам био у сличној ситуацији – одрастао сам у нишком насељу Дурлан, и отприлике до треће године студија нисам путовао ван граница Србије. Немачку сам први пут посетио са непуне 23 године. Дакле, све до тада су ми главни извори информација о тој земљи били рођаци који су тамо отишли на „привремени рад“, а у мојој широј породици било је јако мало гастарбајтера. Глава ми је због тога била пуна предрасуда, углавном позитивних. Веровао сам да се у Немачкој „зна ред“, да сви примају добре плате и да возе добре аутомобиле… Сада знам да нисам био у праву.

Darko Janjevic (foto)

У Бону сам скоро годину и по дана, а на посао и даље идем бициклом. У Немачку сам доспео као практикант, преко фондације „Др Зоран Ђинђић“, чији програм стручних пракси најтоплије препоручујем. Био сам одушевљен: коначно сам добио прилику да упознам земљу о којој сам чуо толико лепих ствари. Боравак у њој је требало да траје шест месеци, уз плаћену праксу, а иза мене је била организација коју је Немачка подржавала. Нисам планирао да останем дуже. Тада сам већ био навикнут на даља путовања, јер сам током студија на нишком Филозофском факултету постигао прилично добар успех, што ми је омогућило да добијем једногодишњу стипендију у Америци, али и да на кратко радим у Русији. Обе земље су ме импресионирале, свака на свој начин, али нисам био баш одушевљен квалитетом живота. У Америци су ми сметале похлепа и декаденција, а у Русији расуло и небрига за људе.

Донекле сам био забринут и првих дана боравка у Немачкој. У њу сам дошао маја 2012. године, у тренутку када је криза у зони евра била на врхунцу. Бојао сам се да ћу свуда сретати људе који живе у страху да не изгубе посао, да ће Немци бити непријатељски расположени према странцима, или, у најмању руку, да ће живот у овој земљи бити једноличан и успављујућ. На срећу, ситуација је била посве другачија. Немце сам најпре доживео као пријатан и љубазан народ који не воли да прича о приватним стварима док вас добро не упозна.

Када је реч о односу према емигрантима, држава врло строго контролише расизам и предрасуде у јавном животу. Наравно, то није довољно да се дискриминација потпуно и заувек искорени, али Немци добро пазе како се односе према дођошима. Примера ради, уз пријаву боравка у Бону добијате обиман свежањ купона за музеје, баште и приредбе у том граду, укључујући и крстарење Рајном, а ту је и поздравно писмо од градоначелника. „Гастарбајтери“ су постали неизоставни део немачке привреде, која готово да не осећа кризу. Веровање да Немци не умеју да се забављају је у неку руку тачно. Постоје градови који су уређени китњасто и помало нападно, и у којима нема много прилике за провод (рецимо Бон), али ту су и милионске метрополе, попут Хамбурга и Берлина, које су пуне живота, и у којима вам неће недостајати ни музике, ни алкохола, јер су пуне странаца. Додуше, ни сами Немци нису толико досадни, а и њихови возови умеју дебело да закасне. Улице су им понекад прљаве, а немачки дечаци рано почињу да пију пиво и да траже кавгу.

Шта ми је по доласку у Немачку заиста засметало? Једном речју: бирократија, односно бирократски менталитет. Овом земљом владају процедуре и документа. И најбаналнију ствар треба испланирати, контролисати и, коначно, завести. Читавог живота ћу памтити свој први дан у Бону, када сам негде око четири послеподне стигао у студентски дом у који је требало да се уселим. Убрзо сам сазнао да рецепционерка ради само до два сата поподне. Телефонирао сам дотичној госпођи, која узгред говори само немачки, и замолио је за помоћ. Код себе нисам имао кључ од собе, што значи да бих прву ноћ морао да проведем испред студентског дома, заједно са ранцем и кофером. Одговор је гласио: „Nein, моје радно време је истекло“. На срећу, један колега, Албанац, ми је притекао у помоћ, те нисам остао на улици.

Дакле, Немачка није обећана земља, како сам је замишљао у Србији. Ипак, живот „гастарбајтера“ има својих предности. Немцима је потребна радна снага, и спремни су да је плате. А странци, полако али сигурно, мењају стање у земљи на боље.

 

Новиjи пост истог аутора:
Балканска браћа

loading
giuseppe zanotti scarpe giuseppe zanotti outlet giuseppe zanotti italia giuseppe zanotti scarpe outlet giuseppe zanotti scarpe italia outlet giuseppe zanotti scarpe italia giuseppe zanotti scarpe outlet giuseppe zanotti italia giuseppe zanotti Pandora Australia Pandora Sale Pandora Charms Pandora Jewelry Pandora Charms Australia Pandora Ireland Pandora Ireland Pandora Charms Ireland Pandora Bracelets Ireland Pandora Ireland cheap ralph lauren ralph lauren cheap ralph lauren outlet ralph lauren australia ralph lauren outlet australia cheap ralph lauren polo Tiffany Sale Tiffany UK Cheap Tiffany Michael Kors UK Michael Kors Outlet Michael Kors Bags Michael Kors Outlet UK thomas sabo onlineshop thomas sabo online shop thomas sabo sale thomas sabo outlet http://www.kwindy.com/ Thomas Sabo Charms